Црква Успења Богородице – Налази се у Бањи Јошаница и у основи је једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом. Зидана је од камена. На подужним зидовима у апсиди налази се по један узидани прозор, обликован у виду пушкарнице. Испред западне фасаде налазе се остаци порушене припрате. Све унутрашње зидне површине Јошањичке старе цркве, биле су покривене живописом који није у потпуности очуван. По својој архитектонској конструкцији и сликарској декорацији црква има све карактеристике једног сакралног објекта насталог или обновљеног у XVI или XVII веку.
Средњовековно утврђење Врмџа – Остаци средњевековног утврђења Врмџа налазе се у истоименом селу, код Сокобање. По техници зидања и материјалу утврђење спада у групу средњевековних одбрамбених објеката која су у овом крају подигнута између XII и XIV века ( Сокоград, Бован, Татомиров град, Кулина и др.) Народна традиција везује средњевековни град Врмџу за време владавине деспота Стевана Високог. Године 1413. утврђење је порушено. Од читавог градског комплекса очувани су у горњем граду само зидови главне донжон куле, и у доњем делу града присутни су и остаци мање куле која је служила за осматрање.
Требичка чесма – Требичка чесма или чесма кнеза Милоша, налази се са југоисточне стране пута Алексинац – Сокобања, на десетом километру према Алексинцу. Чесму је саградио кнез Милош Обреновић 1860. године као успомену на свој долазак и боравак у Сокобањи. Чесма је саграђена од правилних блокова камена пешчара, а састоји се из постоља и надвишеног дела. У средини надвишеног дела масе стоји табла са натписом о времену њеног подизања.
Црква Св. Преображења – Налази се у најужем центру Сокобање. Освећена је 1892. године. У основи је крстобрзног облика са решењем у виду грчког крста тако да кракове тога крста сачињавају улазни и олтарски простор, као и бочне певнице правоугаоног облика. У средишњем простору цркве на пресеку кракова крста у основи је формирана масивна централна купола. Централна купола са тамбуром кружног облика у основи, завршава се сферичном калотом са надвишеним теменом, у чијој је највишој тачки постављен крст. У спољној архитектури Цркве осећа се утицај неовизантије са елементима романике. Зидног сликарство као и иконе распоређене по иконостасу, рађене су под утицајем руске сликарске школе деветнаестог века.
Конак кнеза Милоша Обреновића – Зграда Милошевог конака се налази у склопу најстаријег центра Сокобање, на Тргу ослобођења. Подигнута је за потребе администрације Кнежевине Србије 1834. године, када се Сокобања присајединила Србији. Правоугаоне је основе и састоји се из подрума у нивоу приземља и високог приземља, до кога се долази спољним степеницама преко прилазних тремова. У својој структури зграда се одликује масивном градњом са каменим зидовима у подруму и плитким сводовима од опеке, док су зидови приземља изведени у опеци. У спољњем обликовању зграде присутни утицаји народног градитељства. Данас у складу са развојем туризма објекат има туристичко угоститељску намену.
Зграда Старе основне школе – Налази се у делу најстаријег центра Сокобање. Подигнута је 1894. године уз помоћ и залагање Митрополита Михаила. Школска зграда је приземна и саграђена је на угаоној парцели, тако да се у основи састоји из два истоветна угаона тракта. Распоред учионица и канцеларија дуж оба тракта одвија се на класичан начин, ослањајући се на ходнике. Зграда је грађена масивно од тврдог материјала са карактеристичним високим учионичким просторијама.
Турско купатило – Налази се у јужном делу бањског парка. Изградилису га Турци у 15. веку на темењима римских терми. Обновом купатила после 1834. године сазидано је још осам нових када. У средини купатила изграђена је када Књаза Милоша, која је до данас добро очувана. Доградњом амама 1880. године купатило је проширено по дубини парка. Архитектонски стари део са хамамом састоји се из две претежно функционалне целине са базенима засведеним полулоптастим сводовима са куполном конструкцијом и арабескама у ентеријеру. У свом стилском изгледу завршни елементи грађевине обликовани су као куполе осмоугаоног облика са шаторасто пирамидалним крововима покривеним ћерамидом. У оквиру амама подигнутог 1880. године све каде смештене су у посебним кабинама са плафонском конструкцијом у виду плитких сводова.
Хајдук Вељкова чесма – Налази у саставу Врела, на слободном простору у непосредној близини зграде Ловачког дома. Саграђена је у првој деценија 20. века. Чесма је подигнута и као обележје стогодишњице Првог српског устанка у част Хајдук Вељка, вође устаника на подручју крајине. Сазидана је од камена у нивоу доњег постоља, а у нивоу горњег као надвишење од фуговане опеке, са натписом на каменој плочи ,, Хајдук Вељко”.
Сокоград је смештен 2 km источно од Сокобање у живописном кањону реке Моравице на стрмом и неприступачном узвишењу. Истраживања су показала да је град врло разуђен и великих размера. У добром стању је сачувана само прва, улазна кула у горњем граду, а остали објекти, како куле, тако и зидови, су порушени. Горњи град, односно цитадела, налази се на истоветном гребену, који је скоро вертикалним литицама одвојен од осталог дела терена. У Горњем граду поред кула и бедема, очувани су остаци цистерне. На стрмим падинама источно и западно од Горњег града, налазе се бедеми и капије подграђа, као и заштићен пролаз за несметано снабдевање водом. Град је на темељима византијског утврђења подизан у XII и XIV веку, да би већ почетком XV века (1412. године) био опустошен и уништен после освајачког похода турских одметника. Цео град је неправилне основе. Бедеми са источне, западне и јужне стране прате конфигурацију терена, а на северу се налази литица која се скоро вертикално пружа према левој обали Моравице.
Манастир Јерменчић саграђен је у XIV веку. По предању подигли су га Јермени, бежећи пред најездом Турака, који су на Озрену нашли уточиште. Црква манастира која је очувана посвећена је архангелима Гаврилу и Михаилу. Од Сокобање је удаљен 8 километара.
Храм Св. Илије у Врелу, 12 км источно од Сокобање, налази се са десне стране пута Сокобања – Књажевац. Задужбина је кнегиње Персиде Карађорђевић, која је дала иницијативни прилог од 18 дуката за његову изградњу.
Завичајни музеј у Јошаници се налази у црквеном дворишту, у коме су смештене цркве Св. Димитрија и Успења Пресвете Богородице. Зграда у којој је смештен музеј је некадашњи црквени конак, који потиче из XIX века. Музеј поседује експонате из области историје и етнологије и стављен је под заштиту државе.
Етно музеј у Врмџи је отворен 2010. год. и налази се у згради Парохијског дома. Постоји стална поставка народних ношњи, грнчарије, тканина и алата. Посетиоци могу видети целокупан поступак израде народних ношњи, на традиционалан начин.
